Zahvaljujući Čehu Vitu Jedlički, koji je pre nešto više od dva meseca proglasio mikro-državu na dunavskim obalama između Srbije i Hrvatske, vlasti dve bivše jugoslovenske republike setile su se da granični spor bez rešenja vuku kroz gotovo dve decenije savremene istorije. Ali, šta se u stvari krije iza sad već globalno poznatog „Liberlanda“?
I dok su se mediji i s jedne i s druge strane utvrkivali u poluozbiljnim, polušaljivim natpisima o Liberlandu i njegovom predsedniku, bez mnogo pompe Niklas Nikolajsen, osnivač švajcarskog Bitkoina upustio se u poslovni poduhvat kojim možda rizikuje svoju poslovnu reputaciju. Nikolajsen je u cilju uspostavljanja vlasništva nad zemljištem u spornom graničnom području ili “ničijoj zemlji” – osnovao akcionarsko društvo Liberland Settlement Corporation (LSC) i paralelnu nevladinu organizaciju Liberland Settlement Association (LSA). Među akcionarima LSC je, tvrdi Nikolajsen, tridesetak poslovnih ljudi iz cele Evrope koji finansijski pomažu projekat stvaranja slobodne trgovinske zone na granici sa EU.
I dok na društvenim mrežama pljušte pitanja i primedbe, Liberlanđana koji već nedeljama i mesecima čekaju potvrdu državljanstva ili iseljeničku vizu u obećanu zemlju, u baznom kampu Liberlanda, nadomak graničnog prelaza Bezdan-Batina boravi prosečno tek 10 do 20 ljudi. Oni su uglavnom članovi nevladine organizacije LSA, koju je osnovala Nikolajsenova LSC. Nikolajsen kaže da je put do dobijanja državljanstva dug i neizvestan, naročito za FB navijače. “Žao mi je što većina misli da jednim klikom miša može da dobije državljanstvo zemlje koju tek treba osvojiti i osnovati. Mnogi ovde dođu kao radoznali avanturisti i posle nekoliko dana u kampu odlaze kući”, objašnjava prvi čovek švajcarskog Bitkoina, koji od aprila živi na relaciji Švajcarska-Srbija.
O razlozima zbog kojih je prvobitno došao, Nikolajsen kaže da se najpre konsultovao sa pravnim timom i da se upoznao sa detaljima graničnog spora između dve države. “Koliko sam shvatio, Hrvatska brani pristup toj teritoriji ne zato što je smatra svojom, već teritorijom Srbije koja bi mogla poslužiti kao ulog u pregovorima da se granica odredi katastarski. Te teritorije nema u aktuelnim katastarskim mapama ni Hrvatske, ni Srbije. Obema državama treba da bude jasno da nemamo nameru da ugrožavamo njihove pozicije u budućim pregovorima, ali i hrvatske vlasti bi trebalo da prepoznaju šansu u Liberlandu. Verujem da je ovo savršeno mesto za buduću slobodnu trgovinsku zonu. Nalazi se na međunarodnom plovnom putu, u ekonomsko atraktivnoj zoni, sa dostupnom kvalifikovanom radnom snagom, i pritom se graniči sa EU”, objašnjava Nikolajsen za VOICE.
Podsetili na nerešene probleme: Srbija za dunavsku, Hrvatska za katastarsku meru
Mikronacija na obalama Dunava podsetila je dve države na nerešene deobne probleme nakon raspada SFRJ. Od delimičnog rešenja kada su Srbija i Hrvatska 1995. godine potpisale sporazum o Dunavu kao privremenoj granici do danas prošle su pune dve decenije, a do rešenja nije došla ni međudržavna komisije formirana pre više od 10 godina. U međuvremenu, stanovnici pograničnih naselja u spornim područjima itekako su iskusili posledice pograničnog spora zbog kojeg na istoj adresi već više od dve decenije katastarski žive u jednoj, a administrativno u drugoj državi. Primera radi, stanovnici naselja Kenđija imaju osobne iskaznice, putovnice, automobile i poljoprivredne mašine sa registarskim tablicama Belog Manastira (RH). Paradoksalno, oni zapravo žive i u Hrvatskoj, kojoj Kenđija prema katastarskim kartama pripada, ali i u Srbiji, na čijoj strani Dunava se nalazi naselje. Ovo naselje samo je deo spora dve države koje imaju različiti stav po pitanju međudržavne granice. Dok su vlasti u Srbiji stava da je sredina plovnog puta reke Dunav ujedno i prirodna granica, Hrvatska polaže pravo na katastarske parcele u Srbiji koje pripadaju opštinama Draž, Zmajevac i Kopačevo. Sporna površina na koju Hrvatska polaže vlasničko pravo proteže se na gotovo 10 hiljada hektara većinom šumskog područja Gornjeg podunavlja. Političku težinu međudržavnom sporu daje činjenica da se određeni broj parcela nalazi i na teritoriji vojvođanskih gradova Apatin i Sombor. S druge strane, Srbiji na hrvatskoj strani katastarski pripada nešto manje od 1.000 hektara.
150 hiljada evra za obećanu zemlju
Zbog pooštrene kontrole hrvatske pogranične policije, jedino što se poslednjih nedelja očekuje od stanovnika Liberland kampa jeste učešće u akcijama namernog ulaska u hrvatske vode Dunava gde se nalazi Liberty ostrvo. Samim tim, aktivistima sledi i privođenje od strane hrvatske policije, često višesatno zadržavanje, saslušavanje u zgradi suda u Belom Manastiru i konačno naplaćivanje kazne za nezakoniti prelazak granice van graničnog prelaza u visini od 100 do 300 evra. Logističke i finansijske troškove svakodnevnih akcija preko LSA finansira LSC. Kompanija je do sada takođe kupila nekoliko motornih čamaca, automobila, terenskih vozila, a takođe finansira i dnevne troškove goriva, hrane i pića u kampu, kaznene takse uhapšenim Liberlanđanima, advokatske usluge, pa i povremeni smeštaj u obližnjim vikend-kućama i hotelima. Nikolajsen kaže da je planirani budžet organizacije do septembra skroman. “Planiran je iznos od oko 150 hiljada evra. Od tog novca plaćamo troškove funkcionisanja kampa, dnevnica za stalne članove tima. Iznos koji smo do sada izdvojili za sudske takse i kazne hrvatskim vlastima je znatan, ali smatramo da nas stalna hapšenja čine vidljivim. Zato taj trošak smatramo opravdanim”, objašnjava Nikolajsen za VOICE.
Identitet akcionara čuvaju švajcarski propisi?
Iako su predstavnici svite predsednika Jedličke u izjavama javnosti u nekoliko navrata pominjali desetine, pa i stotine investitora iz celog sveta zainteresovanih da ulože novac u Liberland kada projekat uspe, Nikolajsen tvrdi da je trenutno jedini investitor u ideju o Liberlandu njegova kompanija. Ovo akcionarsko društvo je trenutno, barem virtuelno, i jedini vlasnik zemljišta u Liberlandu. Nakon što je LSC proglasila vlasništvo nad ostrvom usred Dunava, u zatvorenim onlajn licitacijama prodate su sve akcije kompanije u paketima od 250 akcija. Prvi čovek švajcarskog Bitkoina kaže da trenutno nema akcija u slobodnoj prodaji i da ih zainteresovani mogu kupiti eventualno od vlasnika koji žele da ih prodaju. Na pitanje od koga, Nikolajsen kaže da su jedini poznati vlasnici Vit Jedlička i on, dok ostali za sada žele da sačuvaju svoju privatnost. Iako na internetskoj prezentaciji piše da je “LSC prva kompanija u Liberlandu”, članovi LSA kažu da je kompanija registrovana u Švajcarskoj jer, između ostalih povoljnosti, poseduje i tajni registar akcija. “Ono što nije tajna je da akcionari LSC ideju o Liberlandu vide kao poslovnu šansu koja – ukoliko uspe – može doneti daleko veći profit od uloženog kako prodajom zemljišta, tako i korišćenjem poslovnog ambijenta”, veruje Nikolajsen.
Donatorska prevara ili “Ko plaća plaća predsednikove diplomatske aktivnosti?”
Fotografije predsednika Liberlanda u limuzini, na privatnim letovima avionom, poslovnim ručkovima i večerama po evropskim metropolama, i paralelno otvorene opcije na zvaničnoj internetskoj prezentaciji Liberlanda za donacije, pokrenule su – na društvenim mrežama – lavinu pitanja o motivima i izvorima finansiranja nove države. Trenutno se na sajtu Liberland.org prikuplja fond od gotovo 30.000 dolara za rad predsednikovog kabineta, predsednikove asistentkinje i kupovinu patrolnog čamca. Najviši iznos donacija traži se za rad predsednikovog kabineta, čiji su ukupni mesečni troškovi procenjeni na nešto više od 17.000 USD. U ove troškove uračunata je predsednička plata od 2.000 USD, ali i plata prve dame od 1.500 dolara. Mesečni troškovi najma kancelarije u Pragu iznose 2.500 USD, obezbeđenja 1.500 USD, dok za diplomatske aktivnosti i putovanja predsednički par planira budžet od 10.400 USD. Liberland svojim donatorima nudi nagrade u zavisnosti od visine donacije, od potpisane državne zastave do privatne večere sa predsedničkim parom.
Nikolajsen za VOICE kaže da i njegova organizacija prima privatne donacije, ali da ne zavisi od njih. “Do sada smo primili tek nešto više od tri bitkoina što u protivvrednosti iznosi oko 800 evra. Troškove i LSC i LSA u potpunosti kontrolišu naši akcionari koji ulažu najveći deo novca. Što se donacija tiče, spremni smo u potpunosti da otvorimo evidenciju i javno je prikažemo. Dosadašnja podrška je bila više simbolična nego konkretna. S druge strane, naša kompanija ima sopstvena sredstva i finansijski pomaže organizaciju Vita Jedličke”, kaže Nikolajsen za VOICE.
BITKOIN: Šta je novac, ako nije keš?
Bitkoin je tzv. kripto-moneta tj. elektronski novac čiji se platni promet odvija preko interneta, direktno, bez posrednika. Procenjuje se da je trenutni broj bitkoina u svetu oko 21 milion, a njegova protivvrednost na tržištu, primera radi, iznosi 250 dolara ili 208 evra. S obzirom na komplikovan način dolaženja do novca budućnosti, kako ovu virtuelnu monetu nazivaju, od 2014. godine u pojedinim zemljama počeli su da se pojavljuju bitkoin-bankomati koji korisnicima nude kupovinu kripto-valute, ali i menjanje iste u lokalnu papirnu ili metalnu monetu. Niklas Nikolajsen jedan je od pionira Bitkoina, ali i specifičnih bankomata u Švajcarskoj.
Za razliku od dosadašnjih mikro-nacija u svetu, projekat Liberland je, zahvaljujući internetu i društvenim mrežama, za kratko vreme privukao pažnju medija ne samo u Srbiji i Hrvatskoj, već širom sveta. Tako se za kratko vreme više od 300 hiljada ljudi prijavilo za državljanstvo nove države na Balkanu. Na FB stranicama Liberlanda sa više stotina hiljada pratilaca, atraktivne fotografije sa “lepog plavog Dunava”, peščani sprudovi, čarde i ambijent prirodnog rezervata Gornje podunavlje, mame entuzijaste iz Norveške, Danske, Velike Britanije, Poljske, Češke koji ubrzo po stupanju na obale Dunava – shvataju da su daleko od obećane zemlje. Od Liberlanda ih dele kilometri rečnog puta i hrvatska pogranična policija, a u baznom kampu ne vlada predsednik Liberlanda koji tu, i inače, retko boravi “zbog diplomatskih obaveza”, već dunavski komarci.
Ranka Ivanoska (VOICE)